ADIKCIJA

Adikcija (zavisnost od droga)

O ovom pojmu se može govoriti ukoliko:

1.       Osoba žudi za uzimanjem droge

2.       Postoji tolerancija na drogu- oseća potrebu za sve većom količinom

3.       Osoba upada u finansijske teškoće da bi zadovoljila svoju strast

4.       U pojedincu postoji izražen unutrašnji konflikt povezan sa uzimanjem droge

5.       Raspoloženje osobe zavisi od toga da li je uzeo drogu ili ne

Droga je ona hemijska supstanca koja nije nephodna za funkcionisanje organizma, ali ima dejstvo na fiziološko i psihološko funkcionisanje. Usleg dugotrajnog delovanja droga, može doći do tolerancije na njih tj. do smanjivanja učinka supstance. Posle kraćeg ili dužeg vremena, korisnici droge moraju da povećaju dozu da bi postigli iste fiziološke i psihološke efekte. Prestankom delovanja droge kod osoba koje su od nje zavisne javljaju se ekefti suprotni onima do kojih dolazi kad se određena droga uzme. Ako je droga umanjivala bol, organizam na njeno odsustvo reaguje osećajem jakog bola. Reakcije organizma na odsustvo droge predstavljaju apstitencijalni sindrom. Mogu se javiti telesna i psihička zavisnost, kada osoba žudi za drogom.

Psihoaktivne droge se dele na:

1.       Depresante centralnog nervnog sistema- primarno umiruju aktivnost nervnog sistema. Najčešće korišćeni depresanti su: alkohol, marihuana, sedativi, trankilizeri, korišćeni za uspavljivanje i ublažavanje anksioznosti.

2.       Stimulanse centralnog nervnog sistema- blagi stimulansi su: nikotin i kofein. Jaki stimulansi su: amfetamini, kokain, halucinogene droge (LSD, meskalin, ekstazi, PCP) i opijati (opijum, heroin, morfijum).  U ovu kategoriju spadaju i lekovi korišćeni u terapiji mentalno obolelih, antipsihotici i antidepresivi koji poboljšavaju učinak neurotransmitera dopamina i adrenalina.