DISOCIJATIVNI POREMEĆAJI

Disocijativni poremećaji

Svrstavaju se u histerične neurotske poremećaje kod kojih dominiraju psihički, a ne telesni simptomi. Obuhvata stanja kod kojih dolazi do iznenadne i privremene promene svesti, identiteta i motorike.

Višestruka (multipla) ličnost pripada ovoj kategoriji i veoma je redak poremećaj. Ove osobe ispoljavaju karakter dve ili više ličnosti koje u različito vreme dominiraju njihovim ponašanjem, a često su potpuno različitih sklonosti i ponašanja. Greška je izjednačiti šizofreniju sa višestrukom ličnošću. U slučaju višestruke ličnosti, opaža se postojanje dve racionalne, koherentne individue u istoj osobi i rascep se odnosi na postojeću podeljenost na ove dve. Kod šizofrenije, rascep podrazumeva barijeru između pojedinca i spoljnog sveta. Koristi se i za označavanje nedostatka skladnosti između misli i osećanja. Psihotičar živi u svojoj verziji realnosti usled čega se ponaša na način koji izgleda bizaran u odnosu na spoljne standarde. U slučaju višestrukih ličnosti, utvrđeno je da su osobe u detinjstvu bile žrtve seksualnog ili fizičkog nasilja. Ovakve reakcije se mogu tumačiti kao naučene reakcije izbegavanja gde simptom (nova ličnost) pomaže osobi da se skloni i izbegne opasnost. Neki psihoanalitičari u disocijativnim poremećajima vide delovanje masivne represije (potiskivanja) koja dozvoljava osobi da izbriše uspomenu na neprihvatljive misli i osećanja od ostatka ličnosti. Terapeuti na različite suptilne načine sugerišu pacijentima da boluju od ovog poremećaja koji to kasnije prihvataju i usklađuju svoje ponašanje sa sugerisanom dijagnozom.

Disocijativni poremećaji obuhvataju i: somnabulizam[1], psihogene amnezije, psihogene fuge (bekstva) i  depersonalizaciju.

Psihogena amnezija se najčešće javlja kod ljudi koji zapadnu u fugu[2]. Osoba je lišena najvećeg dela autobiografskog sećanja dok su semantičko i proceduralno znanje sačuvani. Po pravilu joj prethodi stress (svađa, gubitak voljene osobe) pa se može tumačiti i kao beg od stresne situacije. Ipak, postoji spor da li pacijenti zaista zaboravljaju svoju prošlost i identitet ili odbijaju da te informacije saopšte drugima.

Depersonalizacija je slučaj u kome osoba privremeno izgubi osećanje da realno postoji. Pojedinac sebe doživljava kao mehanički objekt, kao da je u snu ili sebe vidi van svog tela.

---

[1] Hodanje u snu.

[2] Stanje u kome osoba izgubi svest o tome ko je i šta je; izgubljeno luta daleko od svog prebivališta.