Psihosomatski poremećaji
Reč je o poremećajima
telesnog funkcionisanja za koje se veruje da su delom izazvani psihičkim
uticajima. Primer ovakvih
bolesti su: čir želuca, astma, hipertenzija[1]...
Ovi poremećaji nisu striktno ograničeni samo na jedan fiziološki sistem.
Razlikujemo dve grupe teorija psihosomatskih poremećaja: teorije specifičnih
uzroka i teorije nespecifičnih uzroka.
Prva teorija objašnjava zbog čega se javlja određena bolest, a druga
pokušava da ustanovi psihička stanja i lične osobine koje čine predispoziciju
za nastanak ovih bolesti.
 |
| Primer aleksitimične osobe |
Prvoj grupi
teorija pripadaju one koje ukazuju na specifične crte ličnosti, određenoj
bolesti svojstvene konflikte ili posebne emocije. Na primer, veruje se da osobe
koje potiskuju svoje agresivne impulse oboljevaju od hipertenzije. Drugoj grupi teorija pripadaju objašnjenja
koja polaze od pojma stresa, ali i objašnjenje koje se poziva na aleksitimiju. Osobe koje
pokazuju aleksitimiju nazivaju se aleksitimičari
i predstavljaju ljude kojima nedostaju reči da bi opisali osećanja. Svojoj okolini oni deluju bezlični i mlaki,
ali je zapravo reč o nemogućnosti ispoljavanja emocija rečima, a ne nedostatak
osećanja. Žale se da im nedostaje mašta i da su im snovi siromašni. Teško im je
da razlikuju emocije i čulne senzacije pa govore da im >igra stomak<, da
podrhtavaju, da se znoje, ali ne govore o kojoj je emociji reč. Retko plaču,
ali kad zaplaču ne mogu da se zaustave. Među aleksitimičarima ima dosta
psihosomatskih bolesnika. Pretpostavlja se da je u pitanju razdvojenost
limbičkog sistema i korteksa, i to njegovih verbalnih centara. Pacijenti kod kojih je ta veza presečena,
postaju emocionalno ravnodušni i slični aleksitimičnim ljudima.
Нема коментара:
Постави коментар