AFEKTIVNI POREMEĆAJI

Afektivni poremećaji

Kod ovih poremećaja dominiraju poremećaji raspoloženja. To nisu raspoloženja poput euforije[1] i depresije[2] već ukoliko su loša ili dobra raspoloženja jakog intenziteta i dugog trajanja ili se smenjuju tako da ozbiljno narušavaju normalno svakodnevno funkcionisanje, tada možemo govoriti o afektivnom poremećaju.

Najčešći afektivni poremećaj je bipolarni poremećaj u kome se periodi manije[3] smenjuju sa periodima depresije. Postoji i dodatna razlika između hipomanije[4] i hipermanije[5].

Depresija kod odrasle osobe

Unipolarni poremećaj otkriva relativno trajno depresivno raspoloženje osobe, a distimija depresivno raspoloženje umerenog intenziteta (neurotskog tipa). Manični napadi se retko javljaju samostalno, uglavnom u sklopu depresivnih perioda. Znaci depresije su sledeći: osoba se žali na pad efikasnosti, oseća se potištenom, setna je, proces mišljenja je usporen, doživljava sebe kao bezvredne biće, poremećen joj je ciklus spavanja, apetit joj je slab kao i seksualna potreba. Depresija se dva puta češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca, ali je broj depresivnih muškaraca mnogo veći nego što se veruje. Na primer, muškarac koji se podaje alkoholu ili preteranom radu (radoholičar) ili postaje agresivniji nego obično, može u osnovi izražavati depresivni poremećaj. Kod njega se ne javljaju uobičajeni znaci depresije, pa samim tim ne mora biti dijagnostikovan kao osoba sa tim poremećajem. U jednom istraživanju su bili podmetnuti identični opisi slučajeva sa istim simptomima. Razlika je bila u tome što je jednom rečeno da se radi o ženskom pacijentu, a drugi put o muškom. Muški slučaj je bio ocenjen kao teži. Otvoreno ispoljavanje depresivnog stanja kod muškarca uslovljava i dublji poremećaj. Neke osobe upadaju u depresivna stanja u isto doba godine, obično u toku jeseni ili zime. Ti pacijenti svake zime ili jeseni padaju u setna raspoloženja, izdvajaju se od prijatelja i porodice, žale se na manjak energije, gubitak koncentracije, spavaju dugo i bude se sa osećanjem umora, žale se na poremećaje apetita... Ti slučajevi su primer sezonskog afektivnog poremećaja (engl. SAD- Seasonal affective disorder ). Takve osobe reaguju na terapiju izlaganja jakom osveteljenju. Pod tim osvetljenjem, osoba izvodi uobičajene aktivnosti (čitanje, šivenje) 5-6 sati dnevno i posle nekoliko dana se primećuje poboljšanje. Pretpostavlja se da je mehanizam osvetljenja povezan sa endokrinim funkcionisanjem i proizvodnjom neurotransmitera.

Depresija kod dece

Kod odraslih depresivnih pacijenata se otkriva da su se simptomi javljali i ranije- u dečijem periodu. Depresija kod dece može biti predznak ozbiljnijih teškoća u kasnijijm godinama. Mrzovolja i tuga, karakteristike depresije, navode decu da izbegavaju društvene kontakte i udaljavaju se od druge dece- signal odbijanja okoline. Zbog toga su depresivna deca odbačena i zapostavljena u igri, sa posledicama koje traju i kad depresija iščezne. Ta deca postaju socijalno nesnalažljiva, sa manje prijatelja i problemima u odnosima sa drugom decom. Postižu lošiji uspeh u školi, jer depresija utiče na pamćenje i koncentraciju, te teže pamte šta su učili. Školski neuspesi produbljuju depresivno stanje. Rane intervencije mogu da smanje rizik od nastupajućeg mentalnog poremećaja, te je od izuzetne važnosti identifikovati na vreme sklonosti kao depresivnim raspoloženjima.

Osobe u hroničnom depresivnom raspoloženju su sklone suicidu (samoubistvu). Oko 15% pacijenata sa ozbiljnom depresijom pokušava da se ubije. Česta su samoubistva kod šizofrenih bolesnika, alkoholičara i narkomana, ali i kod somatskih bolesnika. Muškarci su češće izvršioci samoubistava od žena, samoubistva su češća kod odoba starijih od 50 godina, kod razvedenih, štaviše, češća su u nekim geografskiim oblastima nego u drugim. Psihoanaliza posmatra depresiju kao reakciju na gubitak. To može biti gubitak voljenog bića, statusa, roditeljske naklonosti... Ponašanje koje ispoljava depresivna osoba ima u osnovi zahtev za pažnjom, ljubavi, sigurnosti koje je bila lišena u detinjstvu (objektivno ili one veruju u to). Depresivne simptome pojačava nesposobnost pojedinaca da izraze sopstvena neprijateljska osećanja. Potiskuju te impulse, verujući da bi njihovo izražavanje moglo da dovede do udaljavanja i gubitka ljubavi značajnih osoba. Potiskivanjem, agresivni impulsi se okreću prema depresivnoj osobi, što ona izražava u samooptuživanju. Savremena tumačenja ovog poremećaja nude objašnjenje preko neurotranmiterskog deficita u limbičkom delu nervnog sistema, ukazujući na smanjenu koncentraciju serotonina[6] i noradrenalina[7]. Povišene koncentracije ovih neurotransmitera su zastupljene u periodima manije.

Znaci samoubilačkih namera

U mnogim slučajevima suicida možemo zapaziti najave planiranog ubistva. Neki od znakova su:

- osoba je neko vreme ćutljiva i povlači se od društva, svojih prijatelja i rođaka

- govori o smrti uopšte ili o nečijoj smrti i samoubistvu u svojoj okolini

- poklanja drugima stvari koje za nju imaju posebnu vrednost (pr. fotografije, dnevnik...)

- zanemaruje svoj izgled

- žali se na različite fizičke tegobe iako nema stvarnih organskih poremećaja

- ima teškoće u koncentraciji na uobičajene poslove i školski rad

- pokazuje nagle promene raspoloženja

- žali se da joj je poremećeno spavanje ili apetit, pije preterano

Šta učiniti?

Otvoreno joj postavite pitanje da li razmišlja o samoubistvu bez straha da bi takav razgovor mogao da je navede na samoubistvo ili je uveri u ispravnost njenih namera. Navedite je da razmotri ostale mogućnosti da bi prevazišla teškoće u kojima se nalazi. Ako je slučaj neželjene trudnoće, onda su mogućnosti: prekid trudnoće, saopštavanje istine roditeljima i ocu deteta, preuzimanje koraka da se dete po rođenju preda na usvajanje...

Posavetujte se sa psihologom, psihijatrom, socijalnim radnikom, roditeljima te osobe, iako ona ne želi da se sazna o njenim namerama, jer bolje je izneveriti prijatelja u takvoj situaciji nego ga pustiti da izvrši svoj naum.

SAMOUBISTVO NIJE REŠENJE!

---

[1] u kojoj se nalazimo kad smo zaljubljeni

[2] u koju tonemo kad nas draga osoba napusti

[3] ekstremno dobro raspoloženje koje dovodi do iracionalnog ponašanja i mišljenja, izuzetne govorljivosti, živahnog ponašanja koje bi za normalnu osobu bilo iscrpljujuće i preteranog zadovoljstva sobom.

[4] relativno umerena veselost

[5] krajnja uzbuđenost

[6] hormon sreće

[7] luči ga srž nadbubrežne žlezde