Šizofreni
poremećaji
 |
Šizofrenija[1] je
vrsta teškog psihičkog poremećaja (psihoze), može se javiti u više oblika.
Glavni simptomi su poremećaji u
doživljaju sopstvene ličnosti, misaonom toku i opažanju realnosti i afektivnom
životu. Pacijent oseća da je izmenjen, sam je sebi tuđ (depersonalizacija).
Uveren je da su njegova dela upravljana voljom nekog spoljnog, nepoznatog
pokretača, a ne njega. Ubeđen je isto tako da drugi mogu da čitaju njegove
misli i da mu ih kradu. Mišljenje šizofreničara je neprecizno i konfuzno što
otežava komunikaciju sa drugima. Kad govori, pravi nelogična povezivanja,
koristi neologizme ili stereotipno ponavlja reči i rečenice. Promene u
doživljaju realnosti su prisutne od početka bolesti. Svi poznati objekti i
situacije se doživljavaju kao tuđi, strani i izmenjeni, obično neprijateljski (derealizacija).
Zbog doživljaja derealizacije, pojedinac se povlači u sebe (autizam) i
njegovo ponašanje sada nije prilagođeno fizičkoj i društvenoj realnosti. Moguća
je i pojava halucinacija- to su
čulne obmane kod kojih ne postoji realni podražaj već osoba opaža nešto čega
uopšte nema kao da upravo deluje na njena čula.
Kod šizofrenih halucinacija su najčešće slušne (u vidu glasova koji nešto saopštavaju),
vidne
i mirisne.
Pojavljuju se i cenestetičke halucinacije- odnose se na doživljaj sopstvene
telesnosti, pr. Doživljaj omekšavanja kostiju, pregrejanosti mozga...
Emocionalne reakcije ovih osoba su praktično nerazumljive normalnim osobama.
Njihove emocije mogu biti paradoksalne
ili rigidne (smejanje u situacijama
kada su ostali tužni) i odsutne (afektivna
tupost). Ponekad se u slučaju šizofrenije javljaju i poremećaji motorike.
Osoba može biti potpuno nepokretna duži vremenski period (katatoni stupor)
i potpuno nema (mutizam). Iz ovog stanja, iznenada prelazi u stanje
uzbuđenosti i agresivnosti i opasna je po okolinu i sebe. Često je sve ovo
propraćeno grimasama i stereotipnim pokretima. Postoje tri klase šizofrenih
poremećaja: hebefrena, katatona i paranoidna.
1. Hebefrena
se odlikuje bizarnim ponašanjem, zbrkanim govorom, halucinacijama i pacijent je
uveren da su mu neki telesni organi ukradeni, povlači se od spoljašnjeg sveta i
odgovornosti.
2. Katatona ima
poremećaje motorike (stupori[2]
i mutizmi) kao glavne indikatore. Retko se javlja.
3. Paranoidna se
odlikuje dominacijom ideja o sopstvenoj veličini i progonjenosti. Ove osobe su
uredne i njihova fizička pojava nije tako upadljiva. Kao podkategorija u okviru
ove se izdvaja prosta šizofrenija čije
su karakteristike: osiromašenje emotivnog života, slabost volje, nesposobnost
donošenja odluka ili izvršavanja određene aktivnosti. Pacijent ne doživljava
emocije (radost, tugu, ljutnju), nedostaju mu ambicije i preduzimljivost. U
njegovom psihičkom stavu dominiraju apatija[3]
i rezignacija[4].
Početak bolesti može biti nagao, ali se bolest češće javlja postupno. Odlikuje
se neuobičajenim ponašanjem, povlačenjem u sebe i izbegavanjem kontakta s
drugim ljudima.
Danas se posebna pažnja posvećuje prisustvu pozitivnih i negativnih
simptoma kod pacijenta. Pozitivna simptomatologija se odnosi na znake koji se
javljaju samo kod šizofrenih osoba, dok se negativna simptomatologija odnosi na
ispade u normalnom fukncionisanju i osiromašenju osnovnih psihičkih funkcija.
 |
Hipoteza dvostruke veze (engl. Double bind) u kojoj majke koje detetu verbalno
saopštavaju jednu, a svojim neverbalnim ponašanjem suprotnu poruku, dovode do
šizofrene poremećenosti kod deteta, bila je izuzetno popularna svojevremeno.
Majka se žali da joj dete ne pokazuje pažnju, a na dečije pokušaje da je
poljubi ili zagrli reaguje povlačenjem ili odbijanjem. Još neki faktori, poput
loših odnosa sa majkom u prve tri godine života, smatraju se mogućim
uzročnicima šizofrenije. Smatra se da broj šizofrenih bolesnika raste u doba
političke nestabilnosti i periodima rasta nezaposlenosti. Od važnosti su i
biohemijski činioci poput neurotransmitera dopamina u moždanim sinapsama.
 |
Antipsihotici[6]
uspešno uklanjaju neke simptome kao što su
halucinacije, deluzije, slaba koncentracija tako što deluju na blokiranje
dopaminskih receptora. Neki šizofreničari koji pokazuju pozitivne simptome i
koji su dobro funkcionisali pre pojave bolesti povoljno reaguju na
antipsihotike. Na njihovom mozgu se ne primećuju strukturalne promene. Ova
vrsta šizofrenih poremećaja uslovljena je neurotransmiterskim poremećajem. S
druge strane, kod šizofreničara koji pokazuju negativne simptome se primećuju
strukturalne promene u mozgu. Frontalni i temporalni režnjevi kao i hipokampus
su manji nego kod normalnih osoba. Jedan od uzroka strukturalnih abnormalnosti
može da bude virusna infekcija fetusa. Slučaj epidemije gripa iz 1957.godine u
Helsinkiju, u kome su majke obolele izmedju trećeg i šestog meseca trudnoće (kritičan
period u prenatalnom kortikalnom razvoju) rađale decu koja su u odraslom dobu
bila izložena većem riziku oboljevanja od šizofrenije.
[1] Grč. Shizo-
cepanje, fren- duša = cepanje duše
tj. razuma
[2] su stanja odsutnosti svake voljne
aktivnosti i takva osoba ne reaguje ni na kakve nadražaje, ne izvodi pokrete,
nalikuje na nepokretnu lutku. Razlikuju se: katatoni stupor, depresivni, histerični i organski stupor.
[3] Bestrašće,
ravnodušnost; psihičko stanje
bez strasti i afekata,
okarakterisano neuzbuđenošću I nezainteresovanošću.
[4] Označava ljudski stav
ili raspoloženje predaje iz osećanja beznađa.
[5] Proporcija
karakteristika koja se pripisuje nasleđenim razlikama među članovima populacije
[6] Lekovi koji se koriste u terapiji
šizofrenih poremećaja
Нема коментара:
Постави коментар