Poremećaji ličnosti
Nastupaju
onda kada se određene crte ličnosti i njihova organizacija smatraju odgovornim
za neprilagođenost osobe. Takve osobe nisu motivisane da menjaju svoje
ponašanje i ne gube odnos sa realnošću. Ovi poremećaji se ispoljavaju na početku adolescencije, a nekada i ranije.
Nekoliko primera ove vrste poremećaja glase:
1.
Narcistička ličnost – odlikuje je prenaglašen
doživljaj sopstvenog značaja. Osoba je okupirana fantazijama o postizanju uspeha,
neosetljiva na potrebe okoline, spremna na eksploataciju drugih i sa stalnom
potrebom da joj se okolina divi i poklanja pažnju.
2.
Granična ličnost – ima kotroverzan status,
predstavlja nozološku[1]
kategoriju opisivanja osoba čije su karakteristike: impulsivnost, nepredvidljivost,
teško postizanje intimnosti sa drugim ljudima, sklonost ka ulaženju u
intenzivne, ali kratkotrajne veze, promenljivost raspoloženja i hirovitost koja
ima posledice na odnose sa bliskim osobama. Hirovitost se ispoljava tako što se
neka osoba u jednoj prilici nerealno uzdiže, a u drugoj nipodaštava. Ove osobe
ne podnose samoću, ukoliko su prinuđene na nju, upadaju u depresiju, sklone
pokušajima samoubistva sa hroničnim doživljajem praznine ili dosade i slabo
kontrolišući negativna osećanja prema drugim osobama. Nemaju sigurno osećanje
identiteta, dugoročne ciljeve i vrednosti.
Kako bi se uspostavila dijagnoza ovog poremećaja, nije dovoljno da osoba
ispoljava jednu ili dve osobine, već pet ili više. Interesantno je da se kao
primer ovog poremećaja navode Merlin Monro i Adolf Hitler.
3.
Paranoidna ličnost – odlike ove ličnosti su
sumnjičavost i preterana osetljivost. Ove osobe neprestano traže i otkrivaju
dokaze da drugi pokušavaju da ih iskoriste i prevare. Teško uspostavljaju
prijatelje i klone se društva tako da drugima deluju kao sebične i
samozadovoljne osobe. Lako ih je postideti i poniziti jer su vrlo osetljivi.
Istovremeno imaju jako osećanje sopstvene vrednosti, uverenje da su neobično
talentovane i sposobne za izuzetna dostignuća. Za neostvarenost tih moći, krive
druge i njihove neprijateljske namere.
4.
Šizoidna ličnost – ove osobe su povučene u
sebe, utonule u maštanja, emotivno hladne i na odstojanju prema svojoj okolini.
Nesposobne su da izraze svoju naklonost ili nežnost, pa nemaju intimne
prijatelje i supružnike. Usamljenički način života doprinosi razvoju navika
nerazumnih za okolinu.
5.
Sociopatske (antisocijalne)
ličnosti –
ispoljavaju ovaj poremećaj u abnormalno agresivnom ili potpuno neodgovornom
ponašanju. Neke od crta ovih ličnosti su:
-
impulsivnost
-
potreba za uzbuđenjima
-
niska tolerancija na frustraciju- nemogućnost da se odloži zadovoljenje potreba
-
nesposobnost korišćenja iskustva- kažnjavanje ne izaziva promene u ponašanju
-
nesposobnost za održavanje dubljih prijateljstava
To
su, u suštini osobe sa nerazvijenom savešću koje ne pokazuju kajanje za
počinjene prestupe i ne podnose ograničenja. U njih spadaju i počinioci
brutalnih ubistava. Na razvoj ove ličnosti utiču nasledni i neki sredinski (porodični)
faktori. Sociopatsku ličnost ne ispoljavaju mlađe osobe koje su sklone nasilnom
ponašanju prema vršnjacima, svirepom ophođenju prema životinjama, bekstvima od
kuće, krađama i uništavanju tuđe imovine, već se tada govori o poremećaju
ponašanja.
Нема коментара:
Постави коментар