ADIKCIJA

Adikcija (zavisnost od droga)

O ovom pojmu se može govoriti ukoliko:

1.       Osoba žudi za uzimanjem droge

2.       Postoji tolerancija na drogu- oseća potrebu za sve većom količinom

3.       Osoba upada u finansijske teškoće da bi zadovoljila svoju strast

4.       U pojedincu postoji izražen unutrašnji konflikt povezan sa uzimanjem droge

5.       Raspoloženje osobe zavisi od toga da li je uzeo drogu ili ne

Droga je ona hemijska supstanca koja nije nephodna za funkcionisanje organizma, ali ima dejstvo na fiziološko i psihološko funkcionisanje. Usleg dugotrajnog delovanja droga, može doći do tolerancije na njih tj. do smanjivanja učinka supstance. Posle kraćeg ili dužeg vremena, korisnici droge moraju da povećaju dozu da bi postigli iste fiziološke i psihološke efekte. Prestankom delovanja droge kod osoba koje su od nje zavisne javljaju se ekefti suprotni onima do kojih dolazi kad se određena droga uzme. Ako je droga umanjivala bol, organizam na njeno odsustvo reaguje osećajem jakog bola. Reakcije organizma na odsustvo droge predstavljaju apstitencijalni sindrom. Mogu se javiti telesna i psihička zavisnost, kada osoba žudi za drogom.

Psihoaktivne droge se dele na:

1.       Depresante centralnog nervnog sistema- primarno umiruju aktivnost nervnog sistema. Najčešće korišćeni depresanti su: alkohol, marihuana, sedativi, trankilizeri, korišćeni za uspavljivanje i ublažavanje anksioznosti.

2.       Stimulanse centralnog nervnog sistema- blagi stimulansi su: nikotin i kofein. Jaki stimulansi su: amfetamini, kokain, halucinogene droge (LSD, meskalin, ekstazi, PCP) i opijati (opijum, heroin, morfijum).  U ovu kategoriju spadaju i lekovi korišćeni u terapiji mentalno obolelih, antipsihotici i antidepresivi koji poboljšavaju učinak neurotransmitera dopamina i adrenalina.

VRSTE FOBIJA

Ablutofobija- od kupanja

Agateofobija- od ludila

Agirofobija- od ulica i raskrsnica

Agrafobija- od seksualnog zlostavljanja

Agrizofobija- od divjih životinja

Ajibofobija- od palindroma

Algofobija- od bola

Aliumofobija- od belog luka

Alektrofobija- od pilića

Alodoksafobija- od mišljenja

Agorafobija- od otvorenog prostora

Aerofobija- od letenja

Akvafobija- od vode

Akrofobija- od visine

Aliurofobija- od mačaka

Amaksofobija- od vozila, vožnje

Amulofobija- od hodanja

Angrofobija- od ljutnje

Androfobija- od muškaraca

Ankraofobija- od vetra

Antofobija- od cveća

Antropofobija- od ljudi

Apeirofobija- od beskonačnosti

Arakibutirofobija- od lepljenja kikiriki butera za nepce

Arahnofobija- od paukova

Aritmofobija- od brojeva

Astrafobija- od grmljavine, munja

Aspidofobija- od zmija

Atelofobija- od nesavršenosti

Aurofobija- od zlata

Autofobija- od samog sebe

Baizofobija- od pada

Balistrofobija- od projektila

Batrahofobija- od žaba

Belomofobija- od igle

Bibliofobija- od knjiga

Blenofobija- od neugodnih tečnosti, sluzi

Bromidofobija- od telesnih mirisa

Brontofobija- od nevremena, grmljavine

Vestiofobija- od odela

Vikofobija- od veštica

Gamofobija- od braka

Galifobija- od Francuza

Geliofobija- od smeha

Glosofobija- od javnog nastupa, govora

Gimnofobija- od toga da će nas neko videti nage

Ginekofobija- od žena

Genofobija- od seksa

Dadaskalienofobija- od odlaska u školu

Dementofobija- od ludila

Dendrofobija- od drveća

Dentofobija- od zubara

Decidofobija- od donošenja odluka

Dikefobija- od pravde

Dipsofobija- od pijenja

Dismorfofobija- od sopstvene pojave

Distihofobija- od nesreća

Dorafobija- od krzna životinja

Doksofobija- od primanja pohvala

Dromofobija- od prelaska ulica

Efebiofobija- od tinejdžera

Eisoprofobija- od ogledala i svog lika u ogledalu

Ekofobija- od sopstvenog doma

Eleuterofobija- od slobode

Eklesiofobija- od crkava

Emetofobija- od povraćanja

Enisofobija- od kritika i priznanja greha

Entomofobija- od insekata

Epistaksiofobija- od krvarenja iz nosa

Eritrofobija- od crvenjenja

Ergofobija- od rada

Eufobija- od dobrih vesti

Zelofobija- od ljubomore

Zoofobija- od životinja

Zeusofobija- od Boga

Ideofobija- od novih ideja

Ilingofobija- od vrtoglavice

Itifalofobija- od ukrućenog penisa, erekcije

Ihtiofobija- od riba

Jatrofobija- od lekara

Judeofobija- od Jevreja

Kopridofobija- od prostitucije i polnih bolesti

Kaligenofobija- od lepih žena

Karcinofobija- od raka, bolesti

Karnofobija- od mesa

Katoptorofobija- od ogledala

Klaustrofobija- od zatvorenog prostora

Kakofobija- od ružnoće

Kenofobija- od praznog prostora

Kinofobija- od pasa

Kirofobija- od rukovanja

Klinofobija- od kreveta i ležanja u krevetu

Koimetrofobija- od groblja

Koitofobija- od polnog odnosa

Koprofobija- od izmeta

Korofobija- od plesa i igranja

Ksenoglosofobija- od stranih jezika

Ksenofobija- od stranaca

Lalofobija- od pričanja, govora

Limnofobija- od jezera

Linonofobija- od kanapa, gajtana i vezivanja

Ligrofobija- od povišenog glasa

Lokiofobija- od rađanja

Mastigofobija- od kažnjavanja

Medomalakutofobija- od gubljenja erekcije

Melanofobija- od crne boje

Melisofobija- od pčela

Menofobija- od menstruacije

Mizofobija- od prljavštine i zaraze

Monofobija- od samoće

Murifobija- od miševa

Nekrofobija- od leševa i smrti

Niktofobija- od mraka

Nozofobija- od bolesti uopšte

Numerofobija- od brojeva

Nudofobija- od nagosti

Oneirofobija- od snova

Ornitofobija- od ptica

Ofidiofobija- od zmija

Olfaktofobija- od mirisa

Ombrofobija- od kiše

Onomatofobija- od toga da će se čuti određena reč

Ortofobija- od vlasništva

Ohlofobija- od gužve, rulje

Papafobija- od pape

Partenofobija- od lepih devojaka

Pekatofobija- od greha

Pedofobija- od dece

Pediofobija- od lutaka

Pagofobija- od leda i smrzavanja

Panfobija- od svega

Penterafobija- od svekrve ili tašte

Pirofobija- od vatre

Plutofobija- od bogatstva

Pogfobija- od tuđe brade

Potamofobija- od reke i vode koja teče

Proktofobija- od anusa

Prozofobija- od napretka

Sajberofobija- od kompjutera

Sajprifobija- od prostitutki

Sciofobija- od senke

Siderodromofobija- od vozova

Sinofobija- od Kineza

Skolinofobija- od škole

Socijalna fobija- od društva

Sofofobija- od učenja

Sitofobija- od hrane

Tafofobija- od pomisli da će osoba biti živa sahranjena

Tahofobija- od brzine

Talmatofobija- od močvara

Tanatofobija- od smrti

Teratofobija- od pomisli da će osoba roditi čudovište

Tetrafobija- od broja četiri

Tokofobija- od rađanja

Tonzurofobija- od šišanja

Trihofobija- od kose

Triskaidekafobija- od broja trinaest

Tripanofobija- od injekcija i drugih uboda

Tropofobija- od promena

Uranofobija- od raja

Fobatrivofobija- od trivijalnosti vezane za fobije

Fotofobija- od svetlosti

Fobofobija- od straha

Fazmofobija- od duhova

Fagofobija- od gutanja hrane, jedenja

Filofobija- od zaljubljivanja

Filematofobija- od ljubljenja

Frigofobija- od hladnoće

Fronemofobija- od razmišljanja

Hagiofobija- od svetaca i svetih predmeta

Hadofobija- od pakla

Hapetofobija- od dodira

Harpaksofobija- od toga da će osoba biti opljačkana

Heksakosiohekekontaheksafobija- od broja šesto šezdeset i šest

Hemofobija- od krvi

Herpetofobija- od gmizavaca

Heterofobija- od osoba suprotnog pola

Hedonofobija- od osećaja prijatnosti

Hidrofobija- od vode

Hipofobija- od konja

Hipotomnostroseskvipedaliofobija- od dugih reči

Hodofobija- od putovanja

Homiklofobija- od magle

Homofobija- od homoseksualaca

Hoplofobija- od pištolja

Hrematofobija- od novca

Colourofobija- od klovnova

ŠIZOFRENI POREMEĆAJI

Šizofreni poremećaji

Šizofrenija[1] je vrsta teškog psihičkog poremećaja (psihoze), može se javiti u više oblika. Glavni simptomi su poremećaji  u doživljaju sopstvene ličnosti, misaonom toku i opažanju realnosti i afektivnom životu. Pacijent oseća da je izmenjen, sam je sebi tuđ (depersonalizacija). Uveren je da su njegova dela upravljana voljom nekog spoljnog, nepoznatog pokretača, a ne njega. Ubeđen je isto tako da drugi mogu da čitaju njegove misli i da mu ih kradu. Mišljenje šizofreničara je neprecizno i konfuzno što otežava komunikaciju sa drugima. Kad govori, pravi nelogična povezivanja, koristi neologizme ili stereotipno ponavlja reči i rečenice. Promene u doživljaju realnosti su prisutne od početka bolesti. Svi poznati objekti i situacije se doživljavaju kao tuđi, strani i izmenjeni, obično neprijateljski (derealizacija). Zbog doživljaja derealizacije, pojedinac se povlači u sebe (autizam) i njegovo ponašanje sada nije prilagođeno fizičkoj i društvenoj realnosti. Moguća je i pojava halucinacija- to su čulne obmane kod kojih ne postoji realni podražaj već osoba opaža nešto čega uopšte nema kao da upravo deluje na njena čula.  Kod šizofrenih halucinacija su najčešće slušne (u vidu glasova koji nešto saopštavaju), vidne i mirisne. Pojavljuju se i cenestetičke halucinacije- odnose se na doživljaj sopstvene telesnosti, pr. Doživljaj omekšavanja kostiju, pregrejanosti mozga... Emocionalne reakcije ovih osoba su praktično nerazumljive normalnim osobama. Njihove emocije mogu biti paradoksalne ili rigidne (smejanje u situacijama kada su ostali tužni) i odsutne (afektivna tupost). Ponekad se u slučaju šizofrenije javljaju i poremećaji motorike. Osoba može biti potpuno nepokretna duži vremenski period (katatoni stupor) i potpuno nema (mutizam). Iz ovog stanja, iznenada prelazi u stanje uzbuđenosti i agresivnosti i opasna je po okolinu i sebe. Često je sve ovo propraćeno grimasama i stereotipnim pokretima. Postoje tri klase šizofrenih poremećaja: hebefrena, katatona i paranoidna.

1.     Hebefrena se odlikuje bizarnim ponašanjem, zbrkanim govorom, halucinacijama i pacijent je uveren da su mu neki telesni organi ukradeni, povlači se od spoljašnjeg sveta i odgovornosti.

2.     Katatona ima poremećaje motorike (stupori[2] i mutizmi) kao glavne indikatore. Retko se javlja.

3.     Paranoidna se odlikuje dominacijom ideja o sopstvenoj veličini i progonjenosti. Ove osobe su uredne i njihova fizička pojava nije tako upadljiva. Kao podkategorija u okviru ove se izdvaja prosta šizofrenija čije su karakteristike: osiromašenje emotivnog života, slabost volje, nesposobnost donošenja odluka ili izvršavanja određene aktivnosti. Pacijent ne doživljava emocije (radost, tugu, ljutnju), nedostaju mu ambicije i preduzimljivost. U njegovom psihičkom stavu dominiraju apatija[3] i rezignacija[4]. Početak bolesti može biti nagao, ali se bolest češće javlja postupno. Odlikuje se neuobičajenim ponašanjem, povlačenjem u sebe i izbegavanjem kontakta s drugim ljudima. 

      Danas se posebna pažnja posvećuje prisustvu pozitivnih i negativnih simptoma kod pacijenta. Pozitivna simptomatologija se odnosi na znake koji se javljaju samo kod šizofrenih osoba, dok se negativna simptomatologija odnosi na ispade u normalnom fukncionisanju i osiromašenju osnovnih psihičkih funkcija. 

      Pozitivni simptomi su: deluzije, halucinacije, poremećaji mišljenja, bizarnost u ponašanju i neadekvatnost emocionalnog reagovanja. Negativni simptomi su: teškoće u održavanju pažnje, emocionalna hladnoća, zbrkan i nejasan govor. Pacijenti kod kojih preovladava pozitivna simptomatologija imaju više izgleda za uspešno lečenje nego oni sa negativnom simptomatologijom. U objašnjenju razvoja ovog  poremećaja moraju se u obzir uzeti i genetski činioci. Ukoliko su oba roditelja šizofrena, rizik od obolevanja deteta je 40%, ukoliko je samo jedan roditelj, rizik je 10%. Usvojena deca čiji su biološki roditelji šizofreni izloženi su mnogo većem riziku od oboljevanja nego deca čiji su usvojitelji šizofrenični. Heritabilnost[5] šizofrenije je oko 80%.  

      Hipoteza dvostruke veze (engl. Double bind) u kojoj majke koje detetu verbalno saopštavaju jednu, a svojim neverbalnim ponašanjem suprotnu poruku, dovode do šizofrene poremećenosti kod deteta, bila je izuzetno popularna svojevremeno. Majka se žali da joj dete ne pokazuje pažnju, a na dečije pokušaje da je poljubi ili zagrli reaguje povlačenjem ili odbijanjem. Još neki faktori, poput loših odnosa sa majkom u prve tri godine života, smatraju se mogućim uzročnicima šizofrenije. Smatra se da broj šizofrenih bolesnika raste u doba političke nestabilnosti i periodima rasta nezaposlenosti. Od važnosti su i biohemijski činioci poput neurotransmitera dopamina u moždanim sinapsama.

      Antipsihotici[6] uspešno uklanjaju neke simptome kao što su halucinacije, deluzije, slaba koncentracija tako što deluju na blokiranje dopaminskih receptora. Neki šizofreničari koji pokazuju pozitivne simptome i koji su dobro funkcionisali pre pojave bolesti povoljno reaguju na antipsihotike. Na njihovom mozgu se ne primećuju strukturalne promene. Ova vrsta šizofrenih poremećaja uslovljena je neurotransmiterskim poremećajem. S druge strane, kod šizofreničara koji pokazuju negativne simptome se primećuju strukturalne promene u mozgu. Frontalni i temporalni režnjevi kao i hipokampus su manji nego kod normalnih osoba. Jedan od uzroka strukturalnih abnormalnosti može da bude virusna infekcija fetusa. Slučaj epidemije gripa iz 1957.godine u Helsinkiju, u kome su majke obolele izmedju trećeg i šestog meseca trudnoće (kritičan period u prenatalnom kortikalnom razvoju) rađale decu koja su u odraslom dobu bila izložena većem riziku oboljevanja od šizofrenije.

---

[1] Grč. Shizo- cepanje, fren- duša = cepanje duše tj. razuma

[2] su stanja odsutnosti svake voljne aktivnosti i takva osoba ne reaguje ni na kakve nadražaje, ne izvodi pokrete, nalikuje na nepokretnu lutku. Razlikuju se: katatoni stupor, depresivni, histerični i organski stupor.

[3] Bestrašće, ravnodušnost; psihičko stanje bez strasti i afekata, okarakterisano neuzbuđenošću I nezainteresovanošću.

[4] Označava ljudski stav ili raspoloženje predaje iz osećanja beznađa.

[5] Proporcija karakteristika koja se pripisuje nasleđenim razlikama među članovima populacije

[6] Lekovi koji se koriste u terapiji šizofrenih poremećaja

POREMEĆAJI LIČNOSTI

Poremećaji ličnosti

Nastupaju onda kada se određene crte ličnosti i njihova organizacija smatraju odgovornim za neprilagođenost osobe. Takve osobe nisu motivisane da menjaju svoje ponašanje i ne gube odnos sa realnošću. Ovi poremećaji se ispoljavaju  na početku adolescencije, a nekada i ranije. Nekoliko primera ove vrste poremećaja glase:

1.       Narcistička ličnost – odlikuje je prenaglašen doživljaj sopstvenog značaja. Osoba je okupirana fantazijama o postizanju uspeha, neosetljiva na potrebe okoline, spremna na eksploataciju drugih i sa stalnom potrebom da joj se okolina divi i poklanja pažnju.

2.       Granična ličnost – ima kotroverzan status, predstavlja nozološku[1] kategoriju opisivanja osoba čije su karakteristike: impulsivnost, nepredvidljivost, teško postizanje intimnosti sa drugim ljudima, sklonost ka ulaženju u intenzivne, ali kratkotrajne veze, promenljivost raspoloženja i hirovitost koja ima posledice na odnose sa bliskim osobama. Hirovitost se ispoljava tako što se neka osoba u jednoj prilici nerealno uzdiže, a u drugoj nipodaštava. Ove osobe ne podnose samoću, ukoliko su prinuđene na nju, upadaju u depresiju, sklone pokušajima samoubistva sa hroničnim doživljajem praznine ili dosade i slabo kontrolišući negativna osećanja prema drugim osobama. Nemaju sigurno osećanje identiteta, dugoročne ciljeve i vrednosti.  Kako bi se uspostavila dijagnoza ovog poremećaja, nije dovoljno da osoba ispoljava jednu ili dve osobine, već pet ili više. Interesantno je da se kao primer ovog poremećaja navode Merlin Monro i Adolf Hitler.

3.       Paranoidna ličnost – odlike ove ličnosti su sumnjičavost i preterana osetljivost. Ove osobe neprestano traže i otkrivaju dokaze da drugi pokušavaju da ih iskoriste i prevare. Teško uspostavljaju prijatelje i klone se društva tako da drugima deluju kao sebične i samozadovoljne osobe. Lako ih je postideti i poniziti jer su vrlo osetljivi. Istovremeno imaju jako osećanje sopstvene vrednosti, uverenje da su neobično talentovane i sposobne za izuzetna dostignuća. Za neostvarenost tih moći, krive druge i njihove neprijateljske namere.

4.       Šizoidna ličnost – ove osobe su povučene u sebe, utonule u maštanja, emotivno hladne i na odstojanju prema svojoj okolini. Nesposobne su da izraze svoju naklonost ili nežnost, pa nemaju intimne prijatelje i supružnike. Usamljenički način života doprinosi razvoju navika nerazumnih za okolinu.

5.       Sociopatske (antisocijalne) ličnosti – ispoljavaju ovaj poremećaj u abnormalno agresivnom ili potpuno neodgovornom ponašanju. Neke od crta ovih ličnosti su:

- odsustvo osećanja krivice

- impulsivnost

- potreba za uzbuđenjima

- niska tolerancija na frustraciju- nemogućnost da se odloži zadovoljenje potreba

- nesposobnost korišćenja iskustva- kažnjavanje ne izaziva promene u ponašanju

- nesposobnost za održavanje dubljih prijateljstava

To su, u suštini osobe sa nerazvijenom savešću koje ne pokazuju kajanje za počinjene prestupe i ne podnose ograničenja. U njih spadaju i počinioci brutalnih ubistava. Na razvoj ove ličnosti utiču nasledni i neki sredinski (porodični) faktori. Sociopatsku ličnost ne ispoljavaju mlađe osobe koje su sklone nasilnom ponašanju prema vršnjacima, svirepom ophođenju prema životinjama, bekstvima od kuće, krađama i uništavanju tuđe imovine, već se tada govori o poremećaju ponašanja.

---

[1] Nozologija- podrobno opisivanje bolesti